NOVOGODIŠNJA PRIČA

Svetlost me obasjava
i kao da sve odjednom radosno
zaplesa oko mene.
Nemam snage da zadržim
taj pogled, na tu lepotu.
I um i telo zatvaram
za sve misli koje naviru,
ustalasane i vrele
kao boli mog detinjstva.

Mora da sanjam sve ovo!
Sanjam li i ovaj melodični,
seksi napukao, pa, ipak, mek glas?
Okrećem glavu i pogled mi se gubi
u tirkiznim dubinama dva nasmejana oka.
Ponovo me zapljuskuje nepodnošljiva
erotičnost poznatog glasa.
Skupljam poslednje parčiće pribranosti
Zašto se usne i oči i sve
na meni smeši? Iskreno smeši...

Proučavam taj šeretski osmeh,
prodoran pogled  taman,
još suncem obasjan nje ten, i...
i mnogo toga još vidim.

Ama, baš ništa što bi trebalo menjati!

Osmeh je sve širi i penje se
do onih nemirnih očiju u boji
i vodi me do sitnih, lepezastih,
nekako opčinjujuće ženstvenih
tragova vremena i vrelih leta oko njih.

- Ova žena voli da se smeje...

Nesvesno zaključujem, i ne znam
 zašto me to toliko uzbuđuje.
Ponovo se gubim, toliko da ona
 podiže ruke i njima mi zaklanja vidik.
Javlja mi se negde zatureni,
zaboravljeni promil svesti
i zdravog razuma i ja ponovo
začarano gledam te ruke
tako blizu svog lica i osećam
kako bi bilo divno zagnjuriti se
u te tople, široke, sigurne dlanove,
a znam, još nešto drugo
trebalo bi da vidim, samo...

Samo ne znam šta?

Te lepe ruke rođene su da maze...
O čemu ja to?
Pa pogledaj samo ove prste!
Skoro da osećam kako
prelaze mojom kožom...

Smeši se i dalje tako šarmerski
Čujem  kako govori sporo,
izazovno me upijajući, utapajući
duboko i lenjo pogled u moj,
samo da me zbuni, kao...

Kao da ja ne vidim, ma, šta vidim,
već osećam te pune usne
koje se neprimetno razlivaju
u osvajački osmeh koji preti
da me porazi, ali... ne!
Gotovo je s tom igrom! Neće uspeti!
Napokon se prizivam svesti,
a u glavi mi odzvanja samo misao
da ne smem da je izgubim.
Ne sad. Ne... nikad više...

***
Ne znam koliko dugo zurim
u to staklo što se blago njiše...
Grozničavo pokušavam da shvatim
šta se to dešava sa mnom,
zašto bih odjednom da već svane sutra?
Ubrzo shvatam da to nekoliko reči i pokreta
što mi je ostalo u sećanju
dok sam buljio kroz prozor i razmišljao
o ko zna čemu, nikako ne bih mogao
da definišem kao “sećanje”.

***
Šetam pored najskupljih proizvoda
u najskupljoj prodavnici kozmetike
ni to mi ne pruža ni mrvicu zadovoljstva.
Ona s očima u boji
kao da titra između svake bočice parfema,
nazirem je među Rimell sjajem za usne,
sjajnijeg od svih, naslućujem
njen glas u treperavim notama,
tražim je među dalekim prolaznicima...

I čudim se.
Nisam znao da zanos može da bude
tako opsedajuća, tako snažna kao...

Kao zaljubljenost...

Napokon uspevam da smirim ruke.
Listam najnoviji katalog,
ignorišem tornado u glavi i neki
nepodnošljivo piskav glas
što se uporno vrzma oko mene.

- Izabrali ste pravi parfem.
Znate to, zar ne? Osećate?

Smeška se, prodavačica.
A telo mi se celo kreće unazad
i stojim tako jer ne želim da mi
napadni talas Boss-a, izbriše
lake tragove ovog radosno neuhvatljivog,
poznatog mirisa što još čuva obrise... nekog dragog.

Nije da mi baš nimalo ne laska.
Pomisao da mogu u ovoj riznici
da biram bez ograničenja, samo za voljenu,
na tren mi skreću misli
i ja lepršam između polica, a ruke mi se
same lepe za čitavu, najnoviju naravno,
kolekciju: paleta senki za oči i usne,
blistava baza za šminku, dijamanstski
puder u prahu i sjaj za oči, lice i dekolte.

Važno koračam dalje i smeškam se
zaneto tim šarenim, mirišljavim stvarčicama,
tim lepo upakovanim igračkama
za velike devojčice.

***
Eto ispričao sam priču
O onom dubokom, nepodnošljivo
erotičnom i mekom glasu...
O širokom osmehu što se penje
do nemirnih očiju u boji, što
nesebično nude tragove smeha...
O rukama rođenim da maze,
a samo ja to znam...
O neuhvatljivim, tragovima
što spavaju na tim toplim prstima...
O punim usnama što se sporo kreću kao...

Kao da nežno ljube...

O dahu poznanog parfema koji ostaje...
- Čoveče! Pa... pa ja sam još uvek zaljubljen!
Ko je zaljubljen? - pitam se
dok pričam dalje o tome kako čekam
kada će sutra da svane...
- Nepovratno!
- Napokon!
- Već sam odlepio od straha
da se to nikad neće dogoditi!

Razlivaju se skakutave reči
i čujem slapove smeha što padaju na nas,
i sve misli se gube pod težinom
moje opijenosti i vedrine.

Još jedna Nova godina  će doći
i proći.